pozdrav od bakrijata po tolku vreme se vrakam vo bitola
kapat li solzi koga boli a gi ispishuvam so molif
nemam motiv pa se trudam da gi sakam mojte bolki
neli svetot e tivko mesto neizvesno vo celost
pregolem straf od sudbina teshko nemirno detstvo
moja svetost koga druzam tazni lica nokji soniv
taa svetlost od site grevovi i moi molbi
iskreno nemam ni problemi nemam ni idei
baram samo ispravka za site moi greshki
a jas kako persona postojam samo za mene
bez pottik pod zakrila na poroci na ova vreme
ostaven na svoi ramena da nosam bojna glava
posle sekoja zatvorena porta se otvora mala vrata
problemot e toa shto neznam koga ke umram
smrta e pateka po koja nema ni svetlo ni druzba
na svoja plukja osetif kako e da dishish olovo
da nema nervi samo nasmefki i solzi dovolno